Opšta bolnica Kruševac

Kvalitet i akreditacija u zdravstvu

Web stranica namenjena unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, akreditaciji i bezbednosti pacijenata i zaposlenih u zdravstvu

Misija

Opšta bolnica Kruševac je ustavova sekundarne zdravstvene zaštite koja pruža dostupnu, sveobuhvatnu, kontinuiranu i bezbednu zdravstvenu zaštitu uz poštovanje bioetičkih principa i negovanje humanog odnosa prema pacijentima. Naše temeljno opredeljenje je stručno i efikasno pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite svima kojima je zdravlje ugroženo i postizanje visokog stepena zadovoljstva naših pacijenata.

Vizija

Težimo dostizanju preporučenih profesionalnih standarda, multidisciplinarnom pristupu u dijagnostici i lečenju, efikasnom timskom radu, stvaranju osećaja sigurnosti kod pacijenata i zaposlenih. Cilj nam je izgradnja savremene, efikasne, akreditovane zdravstvene ustanove u kojoj će pacijentima biti pružena zdravstvena zaštita po najvišim standardima od strane kvalitetnih i priznatih stručnjaka.

KVALITET U ZDRAVSTVU

Savet Evrope kvalitet zdravstvene zaštite definiše kao „stepen u kome pružene zdravstvene usluge povećavaju šanse pacijenata za povoljne ishode po njihovo zdravlje i smanjuju šanse za nastanak neželjenih ishoda, imajući u vidu sadašnje stanje medicinskog znanja“, što se u gotovo svim segmentima podudara sa definicijom Instituta za medicinu iz 1990.godine u kojoj se navodi da je “kvalitet zdravstvene zaštite stepen u kome zdravstvene usluge za pojedinca i stanovništvo povećavaju verovatnoću željenih ishoda po zdravlje i koji je konzistentan sa sadašnjim profesionalnim znanjem” .

Avedis Donabedian ističe da kvalitet ima za cilj da javno reafirmiše odgovornost zdravstvenog radnika i da potvrdi odanost misiji koju on prepoznaje kao svoju: “Životna dužnost lekara je da se stalno (kontinuirano) stručno (teoretski i praktično) usavršava i da primenjuje dijagnostičke metode i terapijske procedure savremene medicine. Održavanje visokog nivoa znanja i veština neophodno za pružanje zdravstvene zaštite visokog kvaliteta i moralna je obaveza lekara“.

Stalno unapređenje kvaliteta ima za cilj promovisanje vrednosti koje čine samu suštinu kvaliteta, kao i njihovu regularnu primenu u okviru kontinuiranih aktivnosti svih zdravstvenih ustanova u sklopu zdravstvenog sistema.Te se vrednosti se mogu opisati kroz sledeće parametre:

1.Bezbednost: Smanjenje rizika od povreda ili štetnih posledica koje mogu nastati tokom sprovođenja mera zdravstvene zaštite.

2.Efikasnost: Pružanje zdravstvene zaštite koja je zasnovana na naučnim dokazima i koja omogućava maksimalnu korist za pacijente.

3.Pristupačnost: Osiguranje da svi pacijenti imaju jednaku mogućnost pristupa potrebnoj zdravstvenoj zaštiti.

4.Usmerenost na pacijenta: Poštovanje i odgovaranje na potrebe, želje i vrednosti pacijenata, kao i njihovo uključivanje u donošenje odluka o sopstvenom lečenju.

5.Pravovremenost: Smanjenje čekanja na zdravstvene usluge i kašnjenja u primeni dijagnostičkih i terapijskih mera koja mogu izazvati štetu pacijentima.

6.Efektivnost: Pružanje zdravstvene zaštite koja dovodi do željenih zdravstvenih ishoda.

7.Jednakost: Smanjenje razlika u kvalitetu zaštite između različitih grupa populacije.

Implementacija mera za unapređenje kvaliteta u zdravstvu može uključivati kontinuirano obrazovanje i obuku zdravstvenih radnika, uvođenje standardizovanih protokola i smernica, korišćenje tehnologije za praćenje i analizu podataka, kao i aktivno uključivanje pacijenata u proces nege.

Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata

АZUS - Unapređenje kvaliteta rada i bezbednosti pacijenata

International Society for Quality in Health Care (ISQua)

It is necessary to choose a visual aid that is appropriate for the topic and audience.

AKREDITACIJA

Akreditacija u zdravstvu je proces kojim se zdravstvene ustanove podvrgavaju spoljnoj proceni kako bi se utvrdilo da li zadovoljavaju unapred definisane standarde kvaliteta i bezbednosti. Cilj akreditacije je unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i osiguranje bezbednosti pacijenata.

Ključni elementi akreditacije

1.Standardi kvaliteta:

Klinički standardi: Uključuju protokole za dijagnozu i lečenje, kontrolu infekcija, upravljanje lekovima i druge kliničke prakse.
Administrativni standardi: Uključuju upravljanje kadrovima, finansijama, informacionim sistemima i infrastrukturom.
Bezbednosni standardi: Fokusiraju se na smanjenje rizika za pacijente i osoblje, uključujući protokole za hitne slučajeve, bezbednost lekova i medicinskih uređaja.

2.Evaluacija i procena:

Samoevaluacija: Ustanove sprovode internu procenu kako bi identifikovale oblasti koje je potrebno poboljšati.
Spoljašnja evaluacija: Nezavisni tim stručnjaka sprovodi detaljnu procenu usklađenosti sa standardima.

3.Kontinuirano unapređenje:

Akreditacija nije jednokratni proces; ustanove su obavezane da kontinuirano unapređuju svoje procese i praksu kako bi održale ili poboljšale svoj status.

4.Edukacija i obuka:

Redovne obuke za osoblje o standardima kvaliteta i bezbednosti, kao i o najboljim praksama u zdravstvenoj nezi.

Prednosti akreditacije

1.Poboljšanje kvaliteta nege:

Standardizovani protokoli i procedure pomažu u osiguravanju visokog kvaliteta zdravstvene zaštite.

2.Povećanje bezbednosti pacijenata:

Implementacija bezbednosnih standarda smanjuje rizik od grešaka i neželjenih događaja.

3.Poverenje pacijenata:

Akreditovane ustanove uživaju veće poverenje pacijenata i zajednice, što može povećati broj pacijenata i njihovo zadovoljstvo pruženim zdravstvenim uslugama.

4.Profesionalni razvoj:

Kontinuirano usavršavanje i obuka zdravstvenih radnika podižu nivo stručnosti i kompetencija.

5.Finansijske koristi:

Povećanje efikasnosti i smanjenje grešaka može dovesti do finansijskih ušteda, kao i do boljih mogućnosti za finansiranje i dobijanje donacija.

Proces akreditacije

1.Priprema:

Ustanova analizira postojeće prakse i priprema dokumentaciju potrebnu za akreditaciju.

2.Samoevaluacija:

Interni tim sprovodi procenu usklađenosti sa standardima i identifikuje oblasti koje je potrebno poboljšati.

3.Spoljašnja procena:

Nezavisni evaluatori, prilikom posete ustanovi, sprovode procenu i razgovaraju sa osobljem i pacijentima.

4.Izveštaj i preporuke:

Evaluatori sastavljaju izveštaj sa nalazima i preporukama za unapređenje.

5.Akreditacija:

Ako ustanova zadovolji standarde, dobija akreditaciju, koja je obično važeća za određeni period (npr. tri godine), nakon čega je potrebno sprovesti ponovnu procenu (reakreditaciju).

6.Kontinuirano unapređenje:

Ustanova radi na implementaciji preporuka i kontinuiranom unapređenju sopstvenih praksi i procedura.

Akreditacija je ključni alat za unapređenje kvaliteta i bezbednosti u zdravstvenim ustanovama jer ih podstiče da pacijentima pruže najbolju moguću zdravstvenu uslugu.

AZUS definicija

O akreditacionim standardima

Bolnički akreditacioni standardi

Akreditacioni standardi za porodilišta i neonatologiju

Akreditacioni standardi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Akreditacioni standardi za stomatologiju

Lista spoljnih ocenjivača

Procedure

AZUS-ov vodič sa samoocenjivanje

AZUS-ov vodič sa spoljašnje ocenjivače

Bezbednost pacijenata

Bezbednost pacijenata je jedan od najvažnijih aspekata kvaliteta u zdravstvu. Odnosi se na smanjenje rizika i prevenciju štetnih ishoda za pacijente tokom pružanja zdravstvenih usluga. Identifikovano je nekoliko ključnih oblasti koje su važne za unapređenje bezbednosti pacijenata:

1. Identifikacija pacijenata

Precizna identifikacija pacijenata je ključna kako bi se izbegle greške, kao što su administracija pogrešnih lekova ili sprovođenje pogrešnih procedura. Standardne prakse uključuju upotrebu identifikacionih narukvica i višestruko proveravanje identiteta pacijenata pre bilo kakvog medicinskog zahvata.

2. Higijena ruku

Pravilna higijena ruku je osnovna preventivna mera koja može značajno smanjiti širenje infekcija u zdravstvenim ustanovama. Promocija i poštovanje standardnih protokola za pranje ruku ili upotrebu dezinfekcionih sredstava su ključni.

3. Bezbednost lekova

Greške u primeni lekova mogu imati ozbiljne posledice po pacijente. To uključuje tačnu pripremu, doziranje, primenu i praćenje efekata lekova. Elektronski sistemi za propisivanje lekova mogu pomoći u smanjenju grešaka.

4. Sprečavanje i suzbijanje infekcija

Implementacija strogih procedura za sterilizaciju opreme, pravilnu upotrebu antibiotika, kao i izolaciju pacijenata sa zaraznim bolestima su mere koje pomažu u sprečavanju bolničkih infekcija.

5. Bezbednost procedura

Uvođenje i poštovanje standardizovanih protokola za različite medicinske procedure smanjuje rizik od grešaka. To uključuje kontrolne liste pre operacija, kao i druge preventivne mere koje osiguravaju da su svi potrebni koraci izvršeni.

6. Edukacija i obuka

Kontinuirana edukacija i obuka zdravstvenih radnika o najnovijim standardima i protokolima za bezbednost pacijenata je ključna. Redovno osvežavanje znanja i veština pomaže u održavanju visokog nivoa bezbednosti.

7. Komunikacija

Efikasna komunikacija među zdravstvenim radnicima, kao i između zdravstvenih radnika i pacijenata, igra ključnu ulogu u sprečavanju grešaka. Timovi za neprekidno unapređenje kvaliteta često rade na poboljšanju komunikacijskih kanala i procedura.

8. Sistem za prijavljivanje i analizu grešaka

Sistemi za prijavljivanje grešaka i neželjenih događaja omogućavaju identifikaciju i analizu uzroka problema, kao i razvoj strategija za njihovo sprečavanje u budućnosti. Takvi sistemi često uključuju anonimizovane procedure kako bi se podstaklo prijavljivanje grešaka bez straha od sankcija.

Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i proveri kvaliteta stručnog rada

Metodološko uputstvo za postupak izveštavanja zdravstvenih ustanova o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite

Pravilnik o proveri kvaliteta stručnog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2011

Strategija za bezbednost pacijenata AZUS-a

Priručnik za sprovođenje mera za bezbednost pacijenata prema zahtevima AZUS-a

WHO - Patient safety

Hirurška sigurnosna lista WHO - modifikacija Opšte bolnice Kruševac

WHO - Safe Surgery

Textbook of Patient Safety and Clinical Risk Management

The European Board of Anaesthesiology recommendations for safe medication practice

Helsinška deklaracija

Helsinška deklaracija o bezbednosti bolesnika naglašava ulogu i značaj anesteziologa u promociji i razvoju kuture bezbednosti tokom hirurškog lečenja bolesnika.

KONTROLA BOLNIČKIH INFEKCIJA

Kontrola bolničkih infekcija je ključna za održavanje sigurnosti pacijenata i osoblja u zdravstvenim ustanovama. Evo nekoliko osnovnih aspekata kontrole bolničkih infekcija:

1. Higijena ruku

Pranje ruku: Koristiti sapun i vodu ili alkoholne rastvore za dezinfekciju ruku pre i posle kontakta s pacijentima.
Rukavice: Nositi rukavice pri izvođenju medicinskih procedura, a zatim ih pravilno odložiti.

2. Upotreba zaštitne opreme

Maske: Nošenje maski, posebno u područjima visokog rizika.
Zaštitne naočare i štitnici za lice: Koristiti ih tokom procedura koje mogu izazvati prskanje telesnih tečnosti.

3. Sterilizacija i dezinfekcija

Medicinski instrumenti: Sterilizacija instrumenata nakon svake upotrebe.
Površine: Redovno dezinfikovanje površina i prostora u bolnici.

4. Kontrola upotrebe antibiotika

Pravilno propisivanje antibiotika: Izbegavanje nepotrebne upotrebe antibiotika kako bi se smanjila rezistencija.
Pratiti protokole: Upotreba antibiotika prema smernicama i protokolima.

5. Izolacija pacijenata

Izolacija: Izolacija pacijenata sa zaraznim bolestima kako bi se sprečilo širenje infekcije.
Kohortiranje: Grupisanje pacijenata sa sličnim infekcijama.

6. Edukacija osoblja

Obuka: Redovna obuka medicinskog i nemedicinskog osoblja o protokolima za prevenciju infekcija.
Svesnost: Povećanje svesti o značaju kontrole infekcija.

7. Monitoring i nadzor

Pratiti infekcije: Redovno praćenje i izveštavanje o stopama bolničkih infekcija.
Audit: Provođenje redovnih audita kako bi se osigurala usklađenost s protokolima.

Ove mere su ključne za smanjenje rizika od bolničkih infekcija i za osiguranje bezbednog okruženja za sve pacijente i osoblje.

Svеtsкi dаn higiјеnе ruкu - 5. mај (Batut)

Pet koraka za higijenu ruku - poster - Batut

Pranje ruku vodom i sapunom - poster - Batut

Higijena ruku na bazi alkohola - poster - Batut

Higijena ruku - Upitnik za samoprocenu - Batut

Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama - VMA

Smernice za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama - KME TG

Higijena ruku - Nacionalne smjernice dobre klinicke prakse CG

HR Smjernice za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama

Hirurško pranje ruku u zdravstvenim ustanovama - slajdovi

Lična zaštitna oprema - slajdovi (Batut)

Lična higijena i zaštita od zaraznih bolesti - priručnik - Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo Vojvodine, MZ RS

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020)

Pravilnik o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja

Obrasci za prijavljivanje zaraznih bolesti

Bolničke infekcije - Definicije - Batut

Bolničke infekcije - Batut Priručnik 1

Pravilnik o sprečavanju, ranom okrivanju i suzbijanju bolničkih infekcija ("Sl. glasnik RS", br. 1/2020)

Bolničke infekcije i mere prevencije - TMG KME

Vodič za kontrolu bolničkih infekcija

Ministarstvo zdravlja republike Srpske i UNICEF

Dekontaminacija i reprocesiranje medicinskih sredstava za zdravstvene ustanove - Priručnik WHO

Priručnik za sterilizaciju u medicini -VMA

WFHSS tečaj sterilizacije

WFHSS - World Federation of Hospital Sterilisation Sciencies

Održavanje higijene u zdravstvenim ustanovama - Gradski zavod za zaštitu zdravlja grada Beograda

Vodič za održavanje higijene u zdravstvenim ustanovama - Batut

KLINIČKI PUTEVI

Klinički putevi, poznati i kao klinički protokoli, predstavljaju strukturirane planove lečenja osmišljene da bi se standardizovao i poboljšao kvalitet zdravstvene nege. Klinički putevi se koriste za upravljanje specifičnim zdravstvenim stanjima i oboljenjima, obezbeđujući da svi pacijenti dobiju konzistentan i optimalan tretman. Oni su prvenstveno lokalno sredstvo, prilagođeno specifičnim okolnostima i kulturi rada pojedinih zdravstvenih ustanova i javno se objavljuju na sajtovima ustanova.

Klinički put za porođaj

Klinički za operativno lečenje ingvinalne kile

ZAKONI

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023 - autentično tumačenje)
Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023)
Zakon o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon)
Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016)
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016, 68/2020 i 136/2020)
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon)
zakon_o_transfuzioloskoj_delatnosti.pdf ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
Zakon o presađivanju ljudskih organa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 i 111/2021 - odluka US)
Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 i 111/2021 - odluka US)
Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon)
Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama ("Sl. glasnik RS", br. 16/95 i 101/2005 - dr. zakon)
Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 8/2015)
Zakon o komorama zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 99/2010 i 70/2017 - odluka US)
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama ("Sl. glasnik RS", br. 99/2010 i 57/2018)
Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013)
Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 96/2021)
Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021)
Zakon o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 10/2013 i 26/2021 - dr. zakon)
Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon)
Zakon o predmetima opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 14/2022)
Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023)
Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023)
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021)